|
|
->
List župe
->
Broj 9
>>>
Smij naš svagdašnji
Smij naš
svagdašnji
OPASNOST
Ljuban iz Brnasa radio u Luci Ploče, a kako je prošao Križni put, dobivao
je poslove koji nisu odgovarali njegovim sposobnostima. Bio je često
šikaniran pa je u Luku Ploče odlazio kao da svaki put iznova ide na
Križni put.
Kada bi Ljuban zimi došao s posla, po običaju bi ostavio bicikl u konobi,
natočio bukaru svoga vina i došao do babe Mare Lujkinice. Stavio bi
bukaru na šporet kako bi se vino malo stoplilo. Tako i ovaj put.
Baba Mara otvori vrata šporeta i kako se vatra stinjala, stavi nekoliko
suvaraka i jednu bilju te upita Ljubana, kako mu je na poslu.
Ljuban joj se pojadao: Moja tetka, ne rabota mi se više, evo ima neko
vrime, sve ti kasnije na posa idem, a sve se ranije vraćam...
Jadni jadniče, kažeš tako. Samo pazi, moj netijače, da se jednog dana sam
sa sobom ne susritneš, zabrinuto će Lujkinica!
BRIŠKULA UDVOJE
Igrali Dujo i Iko na briškulu pa u zanosu igre više puta čaši pogledali u
dno.
Tako u pijanu stanju dijeli karte Šanje, a Dujo okrene karte naopačke te
počne vikati: Iko, pobogu, sve si mi iste da!
Malo poslije, prijeđu na novu igru, tzv. trijumf pa Iko akuža 40 u
bate. Dujo gleda Iku, gleda u svoje karte i vidi da upravo on ima konja
bata, pa će vičući:
Iko, a di ti je konj bata?!
A Iko će: Puka ular pa se otrga!
LJEVORUK
Po staro vrijeme po običaju žena ne samo da skuha ručak, nego i sve
posloži na stol i za vrijeme ručka najčešće i poslužuje.
Pavo, zvani Ban, inače ljevoruk, zapovijeda ženi: Jele, daj sol,
papar, donesi kruv...
I sve mu je žena donijela, samo zaboravila bukaru s vinom. Zato će Pavo:
Jele, donesi tu bukaru već jednom! I ode Jela po bukaru i
stavi pred Pavu, ali po nešenciji, njezinu dršku okrene prema desnoj ruci.
Tada će Pavo Jeli: Jele, šta mi je nisi okrenula na livu
stranu!?
KRAĐA
S napunjenom lovačkom puškom Ćelo
u Barama čuvao višnje.
Jakov i Luftiguz uzeli nekakvu boršu, popeli se na dozrelu višnju, beru li
beru, a ne vide Ćelu.
Kad su nabrali punu boršu i spustili se s višnje, Ćelo će beračima:
Stanite, stanite imam pušku!
Kad su oni ugledali Ćelu, dadoše se u bijeg trčeći svom silinom, a
Ćelo će im:
Stanite, pucat ću! Oni se ne zaustavljaju.
Trče berači, trči Ćelo za njima pa će
opet: Stanite, pucam!
Tada se okrene Luftiguz i dovikne mu:
Stani ti, tebe niko ne tira!
Priče iz knjige "Smij naš
Svagdašnji"
Srećko Ilić, , Zagreb 2003.
na
 vrh |
|
